Moderni računari upravljaju našim novcem, zdravstvom, železnicom, aviosaobraćajem i sl. Od nas se očekuje da verujemo u informacione tehnologije. Mnoge koristi našeg partnerstva sa mašinama su jasne. Međutim, potpuno poverenje u modernu računarsku tehnologiju može da bude apsurdno i, u dosta slučajeva, opasno. U svakom ozbiljnom sistemu danas se razmatraju bezbednosni izazovi primene savremenih informacionih tehnologija: pravne dileme, etička pitanja i rizici pouzdanosti.
Kao i kod upotrebe oružja, ljudi koriste računare kao podršku svom poslu, ali vrlo često i za kršenje zakona. Računari su moćni alati u rukama kriminalaca, a računarski kriminal je rapidno rastući problem. Danas je računar u mnogim situacijama kod kriminalaca zamenio klasično oružje. Računarski kriminal se često definiše kao bilo koji zločin učinjen zahvaljujući znanju ili korišćenjem računarske tehnologije.
Niko ne zna pravi obim računarskog kriminala. Mnogi računarski zločini prođu neopaženi. Oni koji se otkriju, često prođu neprijavljeni zato što se kompanije plaše da mogu izgubiti više zbog negativnog publiciteta nego od stvarnog zločina.
|
|
|
|
Većinu računarskih zločina počine insajderi kompanije (zaposleni unutar kompanije), a njih ne prijavljuju vlastima, čak i kada su uhvaćeni na delu. Da bi se izbegle nezgode, mnoge kompanije prikrivaju računarske zločine koje su počinili njihovi zaposleni i rukovodioci. Organizovani kriminal je odavno prešao na računarsku tehnologiju. Eksplozivni razvoj Interneta i servisa za trgovanje i plaćanje putem Interneta postali su meta računarskog kriminala, kako Internet veze, tako i računarski sistemi koji su povezani na Internet.
|